Obrok u porodici u kojoj dete ima autizam često podseća na bojno polje.
Dok okolina obično savetuje „pusti ga, poješće kad ogladni“, roditelji dece iz spektra znaju da to kod njih često ne funkcioniše.
Neka deca sa autizmom mogu preskakati obroke i dugo odbijati hranu koja im izaziva senzorni stres, čak i kada su gladna.
Selektivna ishrana kod ove dece retko je stvar „bezobrazluka“. U korenu problema najčešće leže senzorna preosetljivost, specifičan način obrade informacija i izazovi sa oralnom motorikom.
Zašto dete odbija hranu? Dublji uvid u senzorni profil
Za tipično dete, jabuka je samo voće. Za dete sa autizmom, jabuka može biti nepredvidiv skup senzornih podataka koji mogu biti preplavljujući.
- Tekstura (Taktilni sistem): Ovo je vrlo čest uzrok odbijanja. Deca se često dele na one koji traže isključivo hrskavu hranu (pruža im jasan povratni osećaj u vilici) i one koji traže isključivo meku, kašastu hranu (lakša za obradu). Hrana koja je „ljigava“ ili ima grudvice (poput jogurta sa komadićima voća) često izaziva nagon na povraćanje.
- Miris (Olfaktorni sistem): Čulo mirisa može biti hiper-osetljivo. Miris koji je nama prijatan (poput supe koja se krčka), detetu može delovati nepodnošljivo intenzivno.
- Boja i vizuelna predvidivost: Deca iz spektra vole predvidivost. „Bež dijeta“ (hleb, testenina, krompir, nuggets) je popularna jer te namirnice uvek izgledaju isto. Nasuprot tome, jedna borovnica može biti slatka, a druga kisela, jedna čvrsta, a druga meka – ta nepredvidivost stvara anksioznost.
- Interocepcija (Unutrašnja čula): Neka deca ne osećaju signale gladi ili sitosti na isti način. Mogu proći sati a da ne osete glad, ili postati ekstremno razdražljivi („meltdown“) jer su gladni, a da sami ne razumeju odakle taj osećaj potiče.
- Oralna motorika: Ako dete ima hipotoniju (nizak mišićni tonus), žvakanje tvrdog mesa ili vlaknastog povrća može biti fizički naporno. Dete bira hranu koja se „topi u ustima“ ne zato što je izbirljivo, već zato što mu je lakše da je bezbedno proguta.
Razlika između izbirljivca i senzornog otpora (ARFID)
Važno je napraviti razliku. Tipično „picky eating“ (izbirljivost) je česta pojava u detinjstvu i ne postoji jedinstvena, zvanično usaglašena definicija.
Kod dece iz spektra, selektivnost ponekad može prerasti u obrazac koji liči na ARFID (Avoidant/Restrictive Food Intake Disorder) – stanje u kome izbegavanje/restrikcija (često zbog senzornih karakteristika hrane, straha od negativnih posledica ili manjka interesa za hranu) dovodi do značajnih posledica, kao što su:
- gubitak težine ili zastoj u rastu,
- nutritivni deficiti,
- oslanjanje na suplemente/enteralnu ishranu,
- značajno narušeno psihosocijalno funkcionisanje (npr. obroci postaju izvor stalne panike i porodičnog stresa).
Napomena: Vrlo mali broj prihvaćenih namirnica može biti „crvena zastavica“, ali sam broj namirnica nije dijagnostički kriterijum – presudne su posledice po zdravlje, rast i funkcionisanje.
Tehnika „Food Chaining“ (Lančanje hrane)
View this post on Instagram
Ovo je klinički utemeljen, često korišćen pristup u kome se nove namirnice uvode kroz male, skoro neprimetne promene na hrani koju dete već prihvata, naglašavajući sličnosti (ukus, oblik, tekstura, temperatura).
Primer procesa za dete koje jede isključivo suvu testeninu:
- Promena oblika: Ako dete jede samo špagete, ponudite mu makarone istog brenda (ukus isti, oblik drugačiji).
- Promena teksture: Pospite malu količinu rendanog sira koji se potpuno istopi (dodajete novi ukus, ali tekstura ostaje slična).
- Promena boje: Dodajte kap maslinovog ulja ili trunkicu putera (suptilna promena sjaja i mirisa).
- Uvođenje proteina: Ponudite testeninu u obliku slova ili sa sitno mrvljenom piletinom koja je „sakrivena“ unutar testenine.
U praksi se često savetuje da ne menjate više od jedne karakteristike (boja, ukus, tekstura) odjednom.
Strategije za mirniji obrok
1. „Učimo o hrani“ umesto „Jedemo hranu“
Smanjite pritisak. Dozvolite detetu da istražuje hranu bez obaveze da je proguta.
Koristite hijerarhiju koraka:
- Dete može da toleriše hranu na stolu
- Dete može da stavi hranu na svoj tanjir
- Dete može da dodirne hranu rukom
- Dete može da pomiriše hranu
- Dete može da lizne hranu ili je drži u ustima i ispljune
- Dete može da proguta mali komad
2. Tanjir za učenje (Learning Plate)
Uvedite mali, odvojeni tanjir pored glavnog. Tu stavite novu namirnicu.
To detetu šalje poruku: „Ovo je ovde da bismo se upoznali, tvoja bezbedna hrana u glavnom tanjiru je netaknuta.“
3. Stabilnost i okruženje
Dete koje se bori da održi ravnotežu na stolici (stopala koja vise) često neće imati kapacitet da mirno žvaće.
Obezbedite stolicu sa naslonom za noge. Smanjite buku i jake mirise u kuhinji tokom obroka.
Ponekad su senzorne igračke u krilu tokom jela način da se dete smiri i fokusira.
Dnevnik ishrane i senzornih reakcija
Da biste prestali da nagađate, počnite da zapisujete.
Ovaj dnevnik će vam pomoći da uočite da li dete odbija hranu zbog boje, teksture ili doba dana.
| Datum i obrok | Namirnica | Tekstura (npr. glatko, hrskavo) | Reakcija (probalo, vrištalo, dodirnulo) | Okruženje (buka, lokacija) | Napomena |
|---|---|---|---|---|---|
| 15.01. Ručak | Pržena piletina | Hrskava | Pojelo 2 komada | Tišina, kod kuće | Voli jače pečeno |
| 15.01. Užina | Jogurt | Sluzavo, hladno | Nagon na povraćanje | Kuhinja, upaljen radio | Ne podnosi hladno i glatko |
Savet: Vodite ovaj dnevnik 7 dana. Ako primetite da dete prihvata samo „hrskavo i žuto“, vaš sledeći korak u lančanju hrane može biti nešto što je hrskavo i narandžasto (npr. tanko sečen pečen slatki krompir ili šargarepa).
Kada potražiti stručnu pomoć?
Iako je selektivnost često deo senzorne obrade, obratite se stručnjaku (logopedu, radnom terapeutu ili nutricionisti) ako:
- dete ima vrlo uzak repertoar hrane i to se ne menja,
- potpuno izbacuje čitave grupe namirnica (npr. ne jede nikakvo meso ili nikakvo voće),
- gubi na težini ili stagnira u rastu/razvoju,
- hranjenje postaje uzrok ekstremnog stresa za celu porodicu,
- postoji sumnja na nutritivne deficite ili ARFID (posebno ako postoji uticaj na zdravlje i funkcionisanje).