Da li znate da poremećaji kao što su ADHD i autizam mogu biti prisutni kod dece, ali se često pogrešno dijagnostikuju ili mešaju jedni s drugima?
Prepoznavanje simptoma ovih poremećaja kod dece je ključno za pravovremenu intervenciju i pružanje adekvatne podrške.
Iako na prvi pogled deluju slično, reč je o stanjima koja imaju bitne razlike i zahtevaju različite terapijske pristupe.
Osnovne karakteristike ADHD-a i autizma
Razumevanje razlika između ADHD-a i autizma je od presudne važnosti za roditelje, nastavnike i stručnjake.
ADHD se pre svega povezuje sa problemima u pažnji i kontrolisanju impulsa, dok je autizam stanje koje utiče na socijalnu interakciju i komunikaciju.
Pravovremena i tačna dijagnoza omogućava deci bolji kvalitet života i razvoj u skladu sa njihovim potencijalima.
- ADHD – hiperaktivnost, impulsivnost, teškoće u održavanju pažnje
- Autizam – teškoće u komunikaciji, socijalnoj interakciji i prisutna repetitivna ponašanja
- Mogu se javiti istovremeno kod iste osobe, što dodatno komplikuje proces dijagnoze
Šta je ADHD i koji su glavni simptomi?
ADHD, ili poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje, ubraja se u najčešće razvojne poremećaje kod dece.
Karakterišu ga prekomerna aktivnost, nemogućnost dužeg fokusiranja i brzo reagovanje bez razmišljanja.
Deca sa ADHD-om često imaju problema u školi jer ne mogu da prate nastavu duže vreme, prekidaju druge ili im je teško da završe započete zadatke.
Prema rečima dr. Raka T. Biedermana: „Deca sa ADHD-om često pokazuju obrasce ponašanja koji uključuju hiperaktivnost, impulsivnost i nepažnju, što može značajno uticati na njihovo svakodnevno funkcionisanje.“
- Teškoće u održavanju pažnje
- Hiperaktivnost i stalna potreba za kretanjem
- Impulsivnost i prekidanje drugih
Šta je autizam i kako se manifestuje?
Autizam, ili poremećaj iz spektra autizma, predstavlja razvojno stanje koje utiče na način na koji osoba opaža svet oko sebe.
Deca sa autizmom često imaju teškoće da uspostave kontakt očima, da razumeju socijalne signale ili da vode tipičan razgovor.
Osim toga, karakteristična su i ponavljajuća ponašanja, kao i snažna vezanost za rutinu.
Kako navodi Nacionalno društvo za autizam: „Deca sa autizmom imaju različite potrebe i sposobnosti, te je važno razumeti njihove individualne karakteristike kako bi se pružila odgovarajuća podrška.“
| Simptomi | ADHD | Autizam | |||
|---|---|---|---|---|---|
|
Socijalna interakcija |
Impulsivna | Teškoće u interakciji | |||
|
Komunikacija |
Brzo govorenje, prekidanje |
Problemi u održavanju razgovora |
|||
| Ponašanje | Nemir, impulsi |
Repetitivna ponašanja |
Razlike između ADHD-a i autizma
Iako oba stanja utiču na funkcionisanje deteta, njihovi simptomi se manifestuju na različite načine.
Upravo to pomaže stručnjacima da naprave jasnu razliku tokom dijagnostike.
Razlike u socijalnoj interakciji
Deca sa autizmom često imaju poteškoća u održavanju kontakta očima, tumačenju izraza lica ili razumevanju neverbalne komunikacije.
Kod dece sa ADHD-om problem se više ogleda u impulsivnosti i teškoći čekanja svog reda, ali ona uglavnom nemaju iste prepreke u prepoznavanju društvenih signala kao deca sa autizmom.
Razlike u komunikaciji
Deca sa autizmom mogu kasniti u razvoju govora, ponekad ne koriste govor uopšte ili im je teško da prate tok razgovora.
Deca sa ADHD-om obično nemaju problem sa govorom, naprotiv – često su vrlo pričljiva, ali imaju poteškoća da slušaju druge i ne prekidaju ih.
| Poremećaj |
Komunikacija |
Socijalna Interakcija | |||
|---|---|---|---|---|---|
|
Autizam |
Teškoće u govoru i razumevanju |
Otežana socijalna integracija |
|||
| ADHD | Impulsivnost u govoru |
Impulsivnost u interakciji |
Razlike u ponašanju i rutinama
Deca sa autizmom često imaju rigidne rutine i mogu pokazivati ponavljajuća ponašanja, poput okretanja predmeta ili hodanja u krug.
Kod ADHD-a ovakve pojave nisu tipične – deca su previše aktivna i teško se zaustavljaju, ali nisu vezana za rituale i obrasce ponašanja.
Dijagnostički proces i stručna procena
Dijagnostika oba poremećaja je složena i zahteva multidisciplinarni pristup.
Psiholozi, pedijatri i defektolozi zajedno analiziraju ponašanje deteta, njegovu razvojnu istoriju i primenjuju standardizovane testove.
Prema dr Susan Young: „Dijagnoza ADHD-a i autizma se ne može postaviti na osnovu jednog simptoma ili karakteristike, već zahteva detaljnu procenu različitih aspekata detetovog ponašanja i razvoja.“
| Kriterijum | ADHD | Autizam | |||
|---|---|---|---|---|---|
|
Primarni simptomi |
Nepažnja, hiperaktivnost, impulsi | Socijalna komunikacija, ograničeni interesi | |||
|
Dijagnostički alat |
DSM-5 kriterijumi |
DSM-5 kriterijumi |
|||
| Procena | Roditelji, nastavnici, psiholozi |
Multidisciplinarni tim |
Podrška i tretman
Podrška deci sa ADHD-om i autizmom zahteva strpljenje i različite pristupe.
Najbolji rezultati se postižu kada roditelji i nastavnici sarađuju i kada se primenjuju strategije prilagođene potrebama deteta.
Strategije za ADHD
- Strukturiranje dnevnih aktivnosti
- Primena pozitivnog pojačanja
- Minimiziranje distrakcija i kreiranje mirnog okruženja
Strategije za autizam
| Strategija | Opis | ||
|---|---|---|---|
|
Vizuelne podrške |
Korišćenje slika i simbola za razumevanje uputstava | ||
| Socijalne priče | Korišćenje priča za objašnjenje društvenih situacija | ||
|
Strukturirani raspored |
Stvaranje dnevne rutine radi smanjenja anksioznosti |
Uloga roditelja i nastavnika
Roditelji i nastavnici imaju presudnu ulogu u životu deteta. Njihova saradnja omogućava doslednu primenu strategija u školi i kod kuće.
Kako naglašava dr Jovan Petrović: „Saradnja između roditelja i nastavnika je ključna za uspeh dece sa ADHD-om i autizmom.“
Za kraj
ADHD i autizam su dva razvojna poremećaja koja zahtevaju razumevanje i različite metode podrške.
ADHD se prepoznaje kroz hiperaktivnost i nepažnju, dok autizam podrazumeva teškoće u socijalnoj interakciji i komunikaciji.
Roditelji i stručnjaci moraju da budu svesni ovih razlika kako bi deci obezbedili što bolju podršku i razvojne mogućnosti.
FAQ